Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 7    Субота, 18. новембар 2017
ПОЗИВ НА ПОКАЈАЊЕ

„Овог Бог десницом својом узвиси за Поглавара и Спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.“ – Дела 5:31.

„Позив и оправдање нису иста ствар. Позив је привлачење грешника Христу, и то је дело које врши Свети Дух у срцу, осведочујући га о греху и позивајући га на покајање.“ – Одабране поруке 1, 373, 374.

Предлажемо да прочитате: Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Фебруарy 14, 1895; Јулy 29, 1913.
Недеља 12. новембар
1. БОЖАНСКО ЖАЉЕЊЕ ЗБОГ ГРЕХА
а. Шта смо позвани да учинимо како би нам Бог опростио грехе? Дела 3:19.

б. Шта ће увек пратити право покајање и како ће то утицати на срце и на живот? ИИ Коринћанима 7:9,10.

„Право покајање значи искрено жаљење због учињених греха и напуштање истих. Али грех не можемо одбацити све док не увидимо сву његову погубност. Права промена у животу настаће тек онда кад се у срцу раскине са грехом.“ – Пут Христу, 20.
„Често тугујемо зато што су наша зла дела имала непријатне последице по нас саме, али то није кајање. Истинска жалост због греха је резултат деловања Светог Духа. Дух открива незахвалност срца које је увредило и ражалостило Спаситеља, и доводи нас у скрушености до подножја крста. Сваким грехом Исус поново бива рањен. И кад упиремо поглед у Онога кога смо ранили, онда плачемо због греха који су Му нанели патње. Такав плач нас наводи да се одрекнемо греха.“ – Жеља векова, 281.
Понедељак 13. новембар
2. ДАР ПОКАЈАЊА
а. Како Давидова молитва илуструје природу правог покајања? Псалам 51:1-4,10-13.

„Давид је увидео величину свога преступа; свестан оскврнућа своје душе, гнушао се учињеног греха. Молио се не само за опроштење греха, већ и за 'чисто срце'. Он је чезнуо за правом светошћу, за потпуним измирењем са Богом.“ – Пут Христу, 21, 22.
б. Шта Библија учи о извору правог покајања? Римљанима 2:4.

„Ми се не можемо покајати без Христовог Духа који буди нашу савест, као што ни опроштење учињених греха не можемо добити без Христа.
„Христос је извор сваке добре и племените побуде. Једино Он може да усади у наше срце одвратност према греху. Свака жеља за истином и чистотом, свако осведочење о нашем греху представљају доказе да Свети Дух делује на наше срце.“ – Пут Христу, 23.
ц. Како можемо постићи овакво покајање? Матеј 11:28; Дела 5:31.
„Жива реч нас не учи да се грешник мора покајати пре него што послуша Христов позив: 'Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.' Људи морају доћи Христу зато што Га виде као свог Спаситеља и јединог помоћника, како би били у стању да се покају; јер ако би икако било могуће да се покају без да дођу Христу, онда би могли бити и спасени без Христа. Искреном покајању води врлина која извире у Христу... Покајање је Христов дар исто као и опроштај, и не може се наћи у срцу на које не делује Исус. Не можемо се покајати без Христовог Духа који ће пробудити савест више него што можемо бити оправдани без Христа. Христос привлачи грешника својом љубављу испољеном на крсту, и то смекшава срце, утиче на ум и доводи до покајања у души.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Април 1, 1890.

Уторак 14. новембар
3. УСЛОВИ ПОД КОЈИМА ДОБИЈАМО ОПРОШТАЈ
а. Који су услови за задобијање опроштаја наведени у Божјој Речи? Приче 28:13; Јаков 5:16.

„Услови под којима добијамо Божју милост једноставни су, праведни и разумни. Господ не тражи од нас никакво мучење ни тела ни душе да бисмо добили опроштај греха. Не морамо одлазити на дуга заморна ходочашћа ни вршити мучне покоре да бисмо своју душу препоручили Богу или да бисмо испаштали за своје грехе. Милост ће добити сваки онај ко призна своје грехе и остави их.“ – Пут Христу, 33.
б. Када увредимо свог брата, кога смо још увредили? Шта треба да нас поучи о нашој дужности према свом брату? Матеј 25:40; И Петрова 4:8.

„Своје грехе признајте Богу, јер вам само Он може опростити, а међусобне погрешке исповедајте једни другима. Ако сте увредили свог пријатеља или суседа, дужност вам је да му признате своју кривицу, а његова је дужност да вам опрости. Тада затражите опроштај и од Бога, јер је брат којег сте увредили Божје власништво; вређајући њега сагрешили сте против његовог Творца и Искупитеља.“ – Пут Христу, 33.
ц. Коме треба да признамо своје грехе? На који начин то мора бити урађено? Псалам 32:5; Матеј 5:23,24.
„Истинско признање увек има посебно обележје; и односи се на тачно одређено грехе. Има таквих греха које можемо признати само Богу. Постоје и погрешке које се морају признати онима који су због њих претрпели неку штету, али има и јавних греха које треба јавно признати. Али свако признање треба да буде сасвим одређено и мора се односити управо на оне грехе које смо учинили.“ – Пут Христу, 34.
„Грехе личног карактера треба признати Христу, једином посреднику између Бога и људи. Јер 'ако ко сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника' (И Јованова 2:1). Сваки грех представља увреду нанесену Богу и мора Му се признати кроз Христа. Сваки јавно учињени грех треба јавно и признати.“ – Слуге Јеванђеља, 195.

Среда 15. новембар
4. ОПАСНОСТ ОД САМООПРАВДАЊА
а. Када је Господ упитао Адама и Еву за њихов грех, како су они својим одговором покушали да се изговоре да кривица није заправо њихова? И Мојсијева 3:12,13.

„Пошто су окусили забрањени плод, Адама и Еву обузело је осећање стида и страха. Прва њихова помисао била је: како оправдати свој грех и избећи ужас смртне пресуде. Кад га је Бог испитивао о почињеном греху, Адам је, пребацујући кривицу делимично на Бога, а делимично на своју жену, одговорио: 'Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.' Жена је кривицу свалила на змију: 'Змија ме превари, те једох' (И Мојсијева 3:12,13).
„Зашто си створио змију? Зашто си јој допустио да дође у Едемски врт? То је у ствари био смисао одговора којим је Ева прећутно оправдавала свој грех, пребацујући на Бога одговорност за свој пад.“ – Пут Христу, 36.
б. Шта је уобичајено искушење за особу која је ухваћена у преступу, и зашто то рађа изнуђено, неделотворно признање? Јов 9:20; Лука 15:16.

„Дух самооправдања потиче од оца лажи, и јавља се код свих Адамових синова и кћери. Таква признања нису инспирисана божанским Духом и Бог их неће примити. Истинско покајање наводи човека да сам понесе своју кривицу и да је призна без лукавства или лицемерја.“ – Пут Христу, 36.
ц. Колико конкретно је Павле признао свој грех? Какав понизан став је он имао након свог обраћења (Дела 9:3-6)? Дела 26:10,11.
„Примери искреног кајања и истинске понизности, које налазимо у Светом Писму, откривају нам дух признања у којем нема никаквог изговора за грех или покушаја оправдавања кривице. Апостол Павле није покушавао да се огради од свог греха. Он га осликава најцрњим бојама, не покушавајући да умањи своју кривицу: 'Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд. И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова' (Дела 26:10,11). Чак се није устручавао и да изјави 'да Исус Христос дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја' (И Тимотију 1:15).“ – Пут Христу, 36, 37.

Четвртак 16. новембар
5. СВЕ ИЛИ НИШТА
а. Шта Бог тражи да Му дамо, и шта то такође укључује? Приче 23:26; Лука 14:33.

„Б0г захтева потпуно предање срца пре него што може доћи до оправдања.“ – Одабране поруке 1, 352.
„Предајући се Богу, неизбежно морамо одбацити све што би нас могло одвојити од Њега. Спаситељ зато каже: 'Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик' (Лука 14:33). Морамо оставити све оно што би могло да одврати наше срце од Бога. Многима је идол богатство. Љубав према новцу и жеља за овоземаљским благом златни су ланци који их вежу за сотону. Други пак обожавају углед и световне почасти. Трећима је идол живот себичне удобности, живот без одговорности. Али ти се ропски окови морају раскинути. Не можемо напола припадати Господу, а напола свету. Божја деца можемо бити само ако Му припадамо целим својим бићем.“ – Пут Христу, 39.
б. Зашто је цариникова молитва за милост услишена? Лука 18:13,14.

„Молитва овог цариника била је услишена зато што је одражавала зависност која је проистицала из потпуног ослањања на Свемогућег. Самом царинику чинило се да он нема ништа друго осим срама на лицу. То би морали да увиде сви који се у молитви обраћају Богу. Само вером – вером која се одриче сваког самопоуздања – понизни молбеник треба да се ухвати за силу Свемогућега.
„Нема спољне форме која би могла да замени једноставну веру и потпуно самоодрицање. Међутим, ниједан човек то не може да учини сам, сопственом снагом. Ми само можемо дати пристанак да Христос то учини за нас.“ – Христове очигледне поуке, 129, 130.

Петак 17. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Које две ствари су укључене у право покајање?

2. Зашто је покајање дар који примамо, а не нешто што сами морамо да учинимо?

3. Шта морамо да урадимо како бисмо добили опроштај греха?

4. Шта показује да особа која се истински каје неће тражити изговор за своје грехе?

5. Чега морамо бити спремни да се одрекнемо ако желимо да примимо оправдање?

Лекција 8    Субота, 25. новембар 2017
ОПРОШТАЈ

„Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус.“ – И Тимотију 2:5.

„Покајање, баш као и опроштај, Божји је дар дат кроз Христа. Утицај Светог Духа је оно што нас осведочава о греху и буди нашу потребу за помиловањем.“ – Фаитх анд Wоркс, 38.

Предлажемо да прочитате: Тхе Сигнс оф тхе Тимес, Фебруарy 14, 1895; Јулy 29, 1913.
Недеља 19. новембар
1. КРОЗ ХРИСТА
а. Шта нам Бог нуди кроз искупљење остварено преко Исуса Христа, и са којим циљем? Колошанима 1:14; Дела 26:17,18.

„Исус познаје околности у којима се налази свака душа. Човек може рећи: ја сам грешан, веома грешан. Можда и јесте, али уколико је грешнији, утолико му је Исус више потребан. Он не одбија никога ко Му прилази са сузама... Он охрабрује сваку застрашену душу. Радо прашта свима онима који Му се обраћају тражећи опроштај...
„Оне душе које у Њему траже уточиште Исус уздиже изнад оптуживања и злог језика. Ни људи, ни зли анђели не могу оптужити те душе. Сам Христос их спаја са својом божанско-људском природом.“ – Жеља векова, 545, 546.
„Циљ великог Учитеља је обнова Божјег лика у души.“ – Фундаменталс оф Цхристиан Едуцатион, 436.
б. Какву улогу Христос данас има у опраштању грешницима? Јеврејима 4:15; И Тимотију 2:5.

„(Христос) се оквалификовао и прихватио да буде не само представник рода људског већ и његов Заступник, тако да сваки појединац, уколико то жели, може рећи: Имам Пријатеља на суду.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 12, 1900.
Понедељак 20. новембар
2. БОЖЈИ ОПРОШТАЈ ЈЕ НАШЕ ОПРАВДАЊЕ
а. Шта показује да су оправдање и опроштај иста ствар? Римљанима 3:24,25.

„Опроштај и оправдање представљају једно те исто. Вером један побуњеник, дете греха и роб сотоне, постаје одани поданик Исуса Христа, не зато што му је добро својствено и што је за њега неразлучиво везан, већ зато што га Христос прима као усвојено дете. Опроштај за своје грехе грешник прима зато што су ти греси пренети на његовог Јемца и Замену. Христос за таквога говори свом небеском Оцу: 'Ово је моје дете. Ја сам га спасао од смртне пресуде и својим животом му загарантовао вечни живот, заузимајући његово место и страдајући за његове грехе. Он је сада син мој љубазни.' Тако човек опростивши се греха, и обукавши дивне хаљине Христове правде, стоји пред Богом без икакве мане.
„Грешник може да буде у заблуди, али он није остављен без милости. Његова једина нада, међутим, налази се у покајању пред Богом и вери у Господа Исуса Христа. Пошто је Христос узео на себе нашу кривицу и ослободио нас, приписујући нам своју правду, Очево је преимућство да нам опрости и да нас прими. Својом жртвом Христос је у потпуности задовољио захтеве правде.“ – Фаитх анд Wоркс, 103, 104.
б. До којих последица које мењају живот долази код оних којима је Бог опростио? Римљанима 8:28-30.

„Дело искупљења повлачи за собом последице које човек једва може и да наслути. 'Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе' (И Коринћанима 2:9). Ако се грешник, привучен снагом Христовом, приближи уздигнутом крсту и у дубокој скрушености ничице падне пред њим, он ће бити препорођен. Даће му се ново срце, и он ће постати потпуно ново створење у Христу Исусу. Светост ништа више и не тражи. Сам Бог 'правда оног који је од вере Исусове' (Римљанима 3:26). 'А које оправда оне и прослави' (Римљанима 8:30). Ма како биле велике срамота и униженост проузроковане грехом, још увек су већи част и узвишеност који су нам омогућени захваљујући искупљујућој љубави Христовој. Људским бићима која теже за тим да обнове у себи божански лик дато је право на највеће благо неба, на преузвишену част, што ће их уздићи на положај чак и виши од положаја анђела који никада нису пали.“ – Христове очигледне поуке, 133.
TOP
Уторак 21. новембар
3. ПРИХВАТАЊЕ БОЖЈЕГ ОПРОШТАЈА
а. Шта можемо научити о Божјој опраштајућој љубави према нама из параболе о изгубљеном сину? Лука 15:20-23.

„У параболи отац не прекорева и не осуђује сина због његовог грешног живота. Син осећа да је прошлост заборављена и да му је све опроштено. Тако и Бог каже за грешника: 'Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу' (Исаија 44:22). 'Јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу помињати' (Јеремија 31:34). 'Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаће се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много' (Исаија 55:7). 'У оно време тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи' (Јеремија 50:20).
„Какву сигурност овде видимо у спремности нашег небеског Оца да најсвесрдније прими сваког грешника који се покаје!“ – Христове очигледне поуке, 173.
„Христос је дошао на овај свет да докаже неистинитост ове тврдње, да покаже да је Бог љубав, да, као што отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје. Следите Спаситеља од јасала до крста, посматрајте Његов живот несебичне службе, Његову агонију у Гетсиманском врту и смрт на крсту; и знајте да је у Богу изобилно праштање. Он мрзи грех, али воли грешника љубављу која превазилази схватање.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јануарy 19, 1911.
б. Шта морамо заиста веровати како бисмо постали победници? Марко 2:5.

„Управо у овом погледу хиљаде људи живе у заблуди; не верују да Исус опрашта грехе управо њима лично, свакоме грешнику појединачно. Они се не ослањају у вери на Богом дато обећање. Преимућство оних који прихвате понуђене услове је сазнање да се Божји опроштај односи на сваки учињени грех. Одбаците сумње да се Божја обећања не односе на вас. Она су намењена сваком грешнику који се каје. Анђели имају задатак да снагу и милост коју је Христос обећао пренесу свакој души која верује. Нико није толико грешан да у Исусу који је умро за њега не би могао наћи снагу, чистоту и правду. Он чека да са свих оних који Га узверују скине њихову одећу окаљану и оскрнављену грехом и да их обуче у беле хаљине Његове правде. Он их позива да живе, а не да умру.“ – Пут Христу, 47, 48.

Среда 22. новембар
4. ЉУДСКИ И БОЖАНСКИ ОПРОШТАЈ
а. Када је грешнику опроштено, шта он такође мора да уради? Која је мера праштања? Лука 11:4; Матеј 6:15.

„Дух несклон праштању не може се ничим оправдати. Они који су немилосрдни према другима показују да и сами нису учесници милости Божје која доноси опроштај...
„Истина, и такав је можда некад примио опроштај, али његов непомирљиви и праштању толико несклон дух само показује да је одбацио Божју љубав која прашта. Он се одвојио од Бога и дошао у исто стање у којем је био пре но што му је опроштено. Порекао је своје кајање и његови греси остају на њему као да се није ни покајао.“ – Христове очигледне поуке, 216.
„Човек који није спреман да опрости затвара баш онај канал кроз који и сам може од Бога добити милост. Никада не треба да помислимо како имамо право да ускратимо опроштај онима који су нас вређали, а нису нам признали своју кривицу. Њихова је дужност, без икакве сумње, да понизе своја срца у покајању и признању, али ми морамо бити сажаљивог духа према онима који су нам згрешили, било да они признају своје грехе или не. Ма како да су нас болно ранили, не смемо туговати и сажаљевати сами себе због увреда које су нам нанесене. Ако очекујемо да нам Бог опрости наше грехе и ми морамо опростити свима онима који су нам учинили неко зло.“ – Мисли са Горе блаженства, 81.
б. У којој мери треба да опростимо онима који су нас увредили? Лука 17:3,4.

ц. Како је Исус опростио чак и онима који су били одговорни за Његову смрт? Лука 23:34.

„Исус је стекао право да буде бранилац људи пред Оцем.
„Христова молитва за Његове непријатеље обухватила је цео свет. Обухватила је сваког грешника који је живео или ће живети, од почетка до краја времена. На свима лежи кривица што је Син Божји распет. Свима се нуди опроштај.“ – Жеља векова, 729.

Четвртак 23. новембар
5. ИЗОБИЉЕ БОЖЈЕГ ПРАШТАЊА
а. Шта показује да нас Божји опроштај одвраћа од грешног живота? И Јованова 1:9 (последњи део).

„Опроштај који Бог даје није само судски акт којим нас Он ослобађа казне. Није то само праштање греха, већ и ослобођење од кривице, враћање на бољи пут после грешног живота. То је излив спасоносне љубави која преображава срце. Давид је имао јасно схватање о праштању док се молио: 'Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени' (Псалам 51:10). А на другом месту каже: 'Колико је исток удаљен од запада, толико удаљује од нас безакоња наша' (Псалам 103:12).“ – Мисли са Горе блаженства, 81.
б. Како знамо да Божја опраштајућа благодат не само да оправдава покајничког грешника, већ га и обнавља на живот послушности? Титу 3:3-8.

„Титу је (Павле) рекао да поучава цркву да ће их, уколико се буду ослањали на Христове заслуге за своје спасење, божанска милост која борави у њиховим срцима навести да верно испуњавају дужности свакодневног живота.“ – Тхе Санцтифиед Лифе, 87.

Петак 24. новембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто опроштај греха можемо задобити једино кроз Исуса? Зашто је било неопходно да Он буде учесник у нашој грешној људској природи?

2. Како можемо охрабрити оне који су заблудели и обесхрабрени?

3. Чега треба да се сетимо када смо у искушењу да верујемо како се не можемо вратити Богу након што смо сагрешили?

4. Како треба да се опходимо према онима који су нас увредили? Шта нам се догађа ако одбијемо да опростимо другима?

5. Шта ће се догађати у срцима оних који примају Божји опроштај?