Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 9    Субота, 2. децембар 2017
ОД БОГА РОЂЕНИ

„Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не греши, него који је рођен од Бога чува се, и нечастиви не дохвата се до њега.“ – И Јованова 5:18.

„Они који не знају шта значи имати искуство у Божјим стварима, који не знају шта значи бити оправдан вером, које Дух није осведочио да их је Исус прихватио, морају бити наново рођени.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Маy 12, 1896.

Предлажемо да прочитате: Жеља векова, 147-156.
Недеља 26. новембар
1. ПОЗИВ
а. Који позив Исус упућује свима? Матеј 11:28-30.

„Погрешно је сматрати да се мораш покајати пре него што дођеш Исусу. Дођи Христу такав какав си и размишљај о његовој љубави док твоје отврднуло срце не буде сломјено.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Септембер 3, 1901.
б. Шта је Никодим био подстакнут да учини, и зашто? Јован 3:1,2.

„Никодим је чуо проповедање Јована Крститеља о покајању и крштењу и његово указивање на Онога који ће крштавати Светим Духом. И сам је осећао да код Јевреја нема довољно духовности, да су они у великој мери робови лицемерја и светског славољубља. Надао се једном бољем духовном стању приликом доласка Месије. Али продорна вест Крститељева није у њему изазвала сазнање о сопственој грешности. Био је строг фарисеј и хвалио се својим добрим делима. Био је нашироко цењен због своје дарежљивости и слободоумности у одржавању службе у храму и сматрао је да му је милост Божја осигурана.“ – Жеља векова, 149.
Понедељак 27. новембар
2. МОРАШ БИТИ НАНОВО РОЂЕН
а. Према ономе што каже Исус, какав човек мора постати пре него што може видети царство небеско, и зашто? Јован 3:3.

„(Никодим) је био изненађен помишљу на једно царство које је исувише чисто за њега у његовом садашњем стању.“ – Жеља векова, 149.
„Човек сам по себи није у стању да спозна своје заблуде. 'Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?' (Јеремија 17:9). Устима се може признати сиромаштво духа, а да срце то ипак не призна. Док говоримо Богу о свом духовном сиромаштву, срце може да гори уображеношћу да је због своје понизности и узвишене праведности достојније од других. Међутим, праву представу о сопственом стању можемо стећи само на један начин – ако стално гледамо у Христа. Док размишљамо о Његовој чистоти и узвишености тада тек у правој светлости видимо своје слабости, недостатке и своје сиромаштво. Постајемо свесни да смо изгубљени и безнадни, одевени у одећу самоправедности, као и сви остали грешници. Увиђамо да се сопственом добротом и побожношћу никад не бисмо спасли, већ само неизмерном Божјом милошћу.“ – Христове очигледне поуке, 129.
б. Како је Исус ову истину потпуније објаснио Никодиму и шта је тиме мислио? Јован 3:4-6.

„Христос је затим рекао: 'Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.' По природи је срце рђаво, а 'ко ће чисто извадити из нечиста? Нико' (Јов 14:4). Никаква људска мудрост не може пронаћи лек за грешну душу. 'Телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може' (Римљанима 8:7). 'Од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога' (Матеј 15:19). Да би вода која извире из срца била чиста, треба да и њен извор буде чист. Ко мисли да својим делима, држањем закона задобије небо – тај узалудно покушава оно што је немогуће. Нема безбедности за онога ко поседује само спољашњу веру, облик побожности. Хришћански живот није само преиначавање или побољшање старог, него преображај природе. Себичност и грех морају умрети, а живот мора постати потпуно нов. Та промена се може постићи само моћним деловањем Светога Духа.“ – Жеља векова, 150.

Уторак 28. новембар
3. ПРОМЕНА
а. Који суштински благослов јеванђеље такође садржи, и зашто? Галатима 3:14; Дела 3:26.

б. Зашто је човеку немогуће да одбаци грешан живот? Римљанима 8:7.

„Из понора греха у који смо пали не можемо се избавити својом снагом. Тежње нашег срца су зле, и сами их не можемо променити. 'Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико' (Јов 14:4). 'Телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може' (Римљанима 8:7). Васпитање, култура, вежбање воље, људски напори, – све то има свој одговарајући домен, али је овде сасвим немоћно. Тиме се могу изазвати извесна побољшања у навикама, али се не може променити срце, не могу се очистити извори живота. Да би се човек стварно променио и постао свет, потребно је да на срце делује једна сила изнутра, да дође један нов живот 'одозго'. Та сила је Христос. Само Његова милост може да оживи обамрле способности душе и да их привуче Богу, савршеној светости.
„'Ако се ко наново не роди', каже Спаситељ, 'не може видети царство Божије' (Јован 3:3). Човек мора да се препороди, да добије ново срце, нове жеље, нове намере и тежње.“ – Пут Христу, 15, 16.
ц. Иако сами не можемо променити своје срце, шта можемо учинити? Исус Навин 24:15.
„Потребна вам је истинска снага воље. Она је владајућа сила човекове природе, у њој лежи снага одлуке и моћ избора. Све зависи од исправно усмерене воље.
„Бог је људима дао моћ избора, и на њима је да се одлуче. Не можете сами променити своје срце, не можете сами предати Богу своја осећања, али можете изабрати и одлучити да Му служите. Можете Му предати своју вољу, а Бог ће тада деловати у вама да хоћете и чините што је Њему угодно. На тај ће начин цело ваше биће бити доведено под контролу Христовог Духа. Ваша ће осећања бити усредсређена на Христа, ваше ће мисли бити усклађене с Њим.“ – Пут Христу, 42.

Среда 29. новембар
4. КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ?
а. Ко мења наше срце, и како? Јован 3:7,8; 12:32.

„Ветар се чује међу грањем дрвећа и како шушти у лишћу и цвећу, а ипак је невидљив и нико не зна откуда долази и куда иде. Тако Свети Дух делује на срце. То Његово деловање не можемо боље објаснити него невидљивим кретањем ветра. Човек можда није у стању да тачно каже време и место или да се сети свих околности у процесу обраћења, али то не значи да се није обратио. Помоћу средства невидљивог као што је ветар, Христос непрекидно утиче на људско срце. Мало по мало, иако тога можда није свестан онај који прима, остају утисци који душу привлаче Христу. То се може постићи ако размишљамо о Њему, ако читамо Свето Писмо или ако слушамо реч живог проповедника. Изненада, кад Дух непосредније апелује, душа се радосно предаје Исусу. Многи то називају изненадним обраћењем, али је то последица дугог деловања Духа Божјег – последица стрпљивог, дугог процеса.“ – Жеља векова, 150, 151.
„Грешник може да се успротиви тој љубави, може одбијати да буде привучен Христу, али ако се не опире, Христос ће га привући к себи. Упознавање са планом спасења довешће га до подножја крста и ту ће се искрено кајати за своје грехе који су проузроковали толике патње драгог Сина Божјег.“ – Пут Христу, 24.
б. Бити 'наново рођен' значи примити ново срце – нове жеље, намере и побуде. Чиме треба да се хранимо како бисмо били наново рођени? И Петрова 1:23; 2:2.

„Кад истина постане непоколебљиво животно начело, људи бивају 'препорођени не од семена које труне, него од онога које је труне, речју живога Бога, која остаје довека.' То ново рођење наступа ако се Христос прими као Реч Божја. Кад се божанске истине посредством Светог Духа утисну у срце, стварају се нова схватања, а енергије дотада успаване буде се на сарадњу с Богом.“ – Дела апостола, 390.
ц. Којом светлошћу Бог мења наше срце? ИИ Коринћанима 4:6.

Четвртак 30. новембар
5. ГЛЕ, ЈАГЊЕ БОЖЈЕ
а. Шта морамо схватити о Исусу, како бисмо били промењени? Јован 3:14,15; 1:29.

„Христос мора да се открије грешнику као Спаситељ који је умро за грехе света; и док посматрамо Јагње Божје – Сина Божјег распетог на крсту на Голготи, тајна искупљења почиње да нам се разјашњава, и доброта Божја почиње да нас води на покајање. Умирући за грешника, Христос је показао своју безграничну и несхватљиву љубав, и кад грешник посматра ту љубав, његово тврдо срце омекша, дух се сркуши и душа бива наведена на истинско покајање.“ – Пут Христу, 26, 27.
б. Шта ће се догодити када се предамо Христу? Језекиљ 36:26,27.

„Ако се грешник, привучен снагом Христовом, приближи уздигнутом крсту и у дубокој скрушености падне пред њим, он ће бити препорођен. Даће му се ново срце, и он ће постати потпуно ново створење у Исусу Христу. Светост ништа више и не тражи. Сам Бог 'правда оног који је од вере Исусове' (Римљанима 3:26). 'А које оправда оне и прослави' (Римљанима 8:30).“ – Христове очигледне поуке, 133.
ц. Као наново рођени, чиме ћемо се једино хвалити? Галатима 6:14.

Петак 1. децембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Које суштински важно искуство ће Христос подарити свима који дођу к Њему?

2. Шта мораш схватити о себи како би могао бити наново рођен?

3. Зашто нам је толико тешко да чинимо оно што је исправно?

4. Чиме се мораш хранити ако желиш да доживиш ново рођење?

5. Шта Бог обећава да ће учинити када све предамо Христу?

Лекција 10   Субота, 9. децембар 2017
ПОСВЕЋЕЊЕ

„Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању, него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу. Јер је писано: Будите свети, јер сам Ја свет.“ – И Петрова 1:14-16.

„Дело преображаја из непосвећености у светост непрекидни је и трајни задатак. Бог из дана у дан стално ради на оплемењивању људи, али и човек са своје стране треба да сарађује с Њим, трудећи се истрајно да у себи развије добре навике.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Марцх 15, 1906.

Предлажемо да прочитате: Дела апостола, 420-427.
Недеља 3. децембар
1. ЊЕГОВ НАРОД МОРА БИТИ СВЕТ
а. Која Божја особина прожима небо, а морају је имати сви који желе да уђу у Његово присуство? И Петрова 1:14-16.

„Божја праведност је апсолутна. Та праведност одлика је свих Његових дела и свих Његових закона. Божји народ мора бити налик Њему. Христов живот треба да се открије у животу Његових следбеника. У свим Његовим јавним и приватним поступцима, у свакој речи и делу, могла се видети практична побожност, и та побожност треба да се покаже и у животу Његових ученика.“ –Одабране поруке 1, 189.
„Бог не може да поднесе присуство греха. Грех је оно на шта Бог мрзи... Светост је темељ Божјег престола; грех је супротан светости; грех је разапео Сина Божјег. Кад би људи могли да сагледају како је грех одвратан, не би му попуштали, нити би се на њега навикавали. Променили би се у животу и карактеру. Савладали би тајне слабости. Ако хоћете бити свети на небу, морате прво да будете свети на земљи.“ – Сведочанство за проповеднике, 120.
б. Шта је од почетка била Божја намера за човека? Шта нам Свето Писмо каже о Божјој вољи за нас? Ефесцима 1:4; И Солуњанима 4:3.

Понедељак 4. децембар
2. ПРИПИСАНА И ДОДЕЉЕНА ПРАВДА
а. Које посвећење није дело тренутка, већ дело које траје (процес)? Који кораци су потребни како бисмо достигли овај циљ? Јеврејима 6:1; Филибљанима 3:13,14; ИИ Петрова 1:5-10.

„Свето Писмо јасно показује да дело посвећености напредује постепено. Када грешник, обративши се, нађе мир с Богом кроз Христову крв искупљења, тада је хришћански живот тек започео. Тада он мора да се да 'на савршенство', да узрасте 'у човека савршеног, у меру раста висине Христове' (Ефесцима 4:13). Апостол Павле каже: 'Једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, и трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу' (Филибљанима 3:13,14). А Петар нам предочава степенице, којима се до библијске посвећености заиста може стићи: 'И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржање' (И Петрова 1:5,6).“ – Велика борба, 414.
„Начин на који треба да градимо своје спасење јасно је описан у петом поглављу ИИ Петрове посланице. Милости стално треба да додајемо милости, и док то будемо чинили, Бог ће за нас радити на умножавању милости.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Марцх 15, 1906.
б. Шта је за нас учињено Христовом милошћу, и шта ће бити свакодневно искуство оних у којима Христос борави? Римљанима 5:10.

„Оправдање значи спасавање душе од проклетства, тако да може постићи посвећеност, а кроз посвећеност небески живот. Оправдањем се савест, очишћена од мртвих дела, оспособљава да прими благослове посвећења.“ – Коментари библијских текстова, 760.
„Унутрашња правда се открива споља. Ко њу има неће бити груб и без саучешћа. Напротив, он из дана у дан расте у Христово обличје, из силе у силу. Ко је посвећен истином, он зна да влада собом. Он следи Христов пример док слава не замени милост. Правда која нас оправдава, нама се урачунава; а правда која нас посвећује, нама се даје. Прва нам даје право на небо, а друга нас оспособљава за небо.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 4, 1895.

Уторак 5. децембар
3. ДЕЛО ПОСВЕЋЕЊА
а. Будући да имамо Христову приписану правду, колико темељно дело посвећења треба да буде извршено, и са којим циљем? И Солуњанима 5:23.

„Наше посвећење је дело Оца, Сина и Светог Духа. То је испуњење завета Божјег учињеног са онима који су се обавезали да ступају у свето сродство са Оцем, Сином и Светим Духом. Јесте ли рођени наново? Јесте ли постали нова бића у Христу Исусу? Онда настојте да сарађујете са те три велике небеске силе које толико раде у вашу корист.“ – Коментари библијских текстова, 759.
„Кроз деловање Светог Духа, посвећење истином, верник постаје прикладан за небеске дворе; јер Христос делује у нама, и на нама почива Његова праведност. Без тога ниједна душа неће добити право на небо. Не бисмо могли уживати у небу када утицајем Духа и Христовом праведношћу не бисмо постали прикладни за његово свето окружење.“ – Одабране поруке 1, 378.
б. Како се то постиже? Коју улогу у томе има грешник? Титу 3:5.

„Када се душа преда Христу, тада новим срцем завлада нова сила. Изврши се промена коју човек својим силама никад не може остварити. То је потпуно натприродна појава која уноси један натприродан елемент у људску природу.“ – Жеља векова, 305.
„Но иако је Христос све, треба да подстичемо сваког човека на неуморну марљивост. Треба се трудити, борити се, мучити се, бдети и молити се како нас лукави непријатељ не би надвладао. Сила и милост којом то можемо постићи долази од Бога и на нама је да непрестано верујемо у Онога који је у стању да спаси свакога ко приђе Богу кроз Њега. Никада ни на кога немојте оставити утисак да човек треба да учини мало или ништа; насупрот томе, подучавајте људе да сарађују с Богом како би могли успешно победити.“ – Одабране поруке 1, 366.

Среда 6. децембар
4. БИБЛИЈСКО ПОСВЕЋЕЊЕ
а. Шта је библијско посвећење? Шта оно подразумева? И Солуњанима 3:13.

„Речју Божјом и посредством Његовог Светог Духа откривају се људима велика, у Божјем закону утеловљена начела праведности. А пошто је Божји закон 'свет, праведан и добар' и представља препис божанског савршенства, то значи да ће и карактер обликован покоравањем овом закону бити свет. Христос је савршени пример оваквог карактера. Он каже: 'Ја одржах заповести Оца свог' (Јован 15:10). 'Јер Ја свагда чиним што је Њему угодно' (Јован 8:29). Христови следбеници треба да постану слични Њему – милошћу Божјом они треба да развијају карактер који ће бити у складу са начелима Његовог светог закона. То је библијска посвећеност.“ – Велика борба, 413.
„Посвећеност истакнута у Светом Писму обухвата цело биће – дух, душу и тело.“ – Велика борба, 417.
б. Шта ће бити искуство истински обраћеног верника? Шта такав верник чини одговарајући на позив на покајање? И Коринћанима 15:57.

„Хришћанин може чути дошаптавања која подстичу на грех, али он ће непрекидно водити борбу против тога. Ту је неопходна Христова помоћ. Тада се људској слабости придружује божанска снага, и вера може да ускликне: 'А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа' (И Коринћанима 15:57).“ – Велика борба, 414.
„Покајање не може бити искрено ако није праћено и преображајем. Христова правда није огртач којим треба да се покрију непризнати и непобеђени греси, него једно животно начело које преображава карактер и управља животом. Светост значи неподељена оданост Богу, значи потпуно потчињавање срца и живота небеским начелима.“ – Жеља векова, 533.
„Нико не може бити живи хришћанин ако свакодневно не стиче лично искуство у побожности и ако се свакодневно не одриче сам себе, ведро носећи крст и следећи Христа. Сваки прави хришћанин свакодневно мора напредовати у божанском животу. И док напредује ка савршенству, он свакодневно доживљава обраћење у Богу и то обраћење неће бити завршено све док не достигне савршенство хришћанског карактера, потпуну спремност за добијање бесмртности.“ – ИИ Сведочанство, 565.

Четвртак 7. децембар
5. ДОКАЗ ПОСВЕЋЕЊА
а. Какво је искуство срца у коме је извршено дело посвећења? Шта ће таквима бити нарочита радост? Псалам 119:14-16.

„Права послушност увек долази из срца. То значи сарађивати с Христом свим срцем. Ако Му се предамо, Он наше мисли и циљеве толико поистовећује са својима, а наше срце и ум усклађује са својом вољом до те мере да покоравајући се Њему у ствари поступамо у складу са својим побудама. Наша воља постаје оплемењена и посвећена и наша највећа радост састоји се у томе да служимо Њему. Кад упознамо Бога онако како имамо могућности да Га упознамо, наш живот је тада живот непрекидне послушности. Зато што познајемо и ценимо Христов карактер и зато што одржавамо сталну заједницу с Богом, грех нам постаје све више мрзак и одвратан.“ – Жеља векова, 647.
б. Шта је доказ оваквог посвећења? Како покајнички грешник зна прави пут? И Јованова 2:3-6.

„Унутрашња правда се открива споља. Ко њу има неће бити груб и без саучешћа. Напротив, он из дана у дан расте у Христово обличје, из силе у силу. Ко је посвећен истином, он зна да влада собом. Он следи Христов пример док слава не замени милост.“ – Тхе Ревиеw анд Хералд, Јуне 4, 1895.

Петак 9. децембар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Шта значи бити свет?

2. Објасни разлику између приписане и додељене правде.

3. На који начин се врши дело посвећења?

4. Шта је последица истинског посвећења?

5. Шта је доказ да је душа посвећена?