Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

Лекција 1 Субота, 6. јануар 2018. 

Кандидат за небо
„Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.“ – Јеврејима 11:5.
„Колико су се пута они који су веровали Божјој Речи, иако сами по себи потпуно беспомоћни, одупрли притиску целога света? Један од њих био је и Енох - непорочан у срцу, свет у животу - чврсто се држао своје вере у победу правде, насупрот поквареном и исмевачком нараштају.“ – Васпитање, 227.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 62-68.
Недеља, 31. децембар
1. У ВРЕМЕНУ МОРАЛНЕ ИЗОПАЧЕНОСТИ
а. Како можемо да опишемо искуство седмог човека од Адама, и како је његово окружење упоређено са данашњим? I Мојсијева 5:18-22.
„Никад до тада није било нити ће икад бити времена кад ће морална тама бити тако густа као што је била кад је Енох живео животом беспрекорне праведности.“ – Коментари библијских текстова, 23.
„И Енох је имао искушења као што их ми имамо. Људи око њега нису били више наклоњени праведницима него што је то наша околина. Ваздух који је удисао био је испуњен грехом и поквареношћу, као што је то и данас случај. Ипак, он је живео светим животом.“ – II Сведочанство, 130.
„Браћо моја и сестре, не смемо дозволити себи да нас носи струја популарних, широко распрострањених схватања. Наш садашњи задатак је да изађемо из света и да будемо народ особит. То је једини пут и начин да живимо једнако по вољи Божјој, као што је то Енох чинио.“ – V Сведочанство, 506.
„Енох није ходио с Богом у заносу или визији, него у свим дужностима свакодневног живота. Он није постао пустињак, није се потпуно одвојио од света, јер је у свету имао да изврши једно дело за Бога.“ – VIII Сведочанство, 356.
Понедељак 1. јануар
2. ЗДРАВ СТРАХ БОЖЈИ
а. Шта из Еноховог искуства са Богом треба и нас да надахне? I Мојсијева 5:23,24.
„Господ је љубио Еноха јер Га је он следио, упорно избегавајући безакоње, искрено трагајући за небеским знањем како би могао савршено да се покорава Његовој вољи. Жудео је за потпуним сједињењем с Богом којега се бојао, и којега је поштовао и обожавао. Бог није могао да допусти да Енох умре као и други људи, већ је послао своје анђеле да га узму на небо како не би окусио смрт.“ – Spiritual Gifts, 3, 57.
„Три стотине година Енох је тежио за чистотом срца, како би био у хармонији са небом...
„На такво заједништво Бог и нас позива. Светост карактера оних који ће бити искупљени између људи, приликом поновног Христовог доласка, мора да одговара светости Еноховог карактера.“ – Слуге јеванђеља, 42.
б. Шта је било показано првом пророку у историји, и зашто му је била дана таква визија? Јуда 14.15.
„Енох је био први пророк на овом свету... Његов живот био је узор хришћанске доследности. Реч Божју би требало да, при осуди у жигосању греха, изговарају само света уста.“ – Коментари библијских текстова, 23.
ц. Какво понашање нарочито изазива Божји гњев у хришћанској ери? Јуда 5-8,10,11,16; Матеј 11:20,23,24.
„Судбина Содома представља озбиљну опомену, не само онима који сносе кривицу за почињени грех, него и свима који се играју преимућствима и светлошћу посланом с неба...
„На дан страшнога суда биће лакше становницима Содома и Гомора, него онима који су знали за Христову љубав, а ипак су се окренули од ње да би уживали у задовољствима грешног света.“ – Патријарси и пророци, 157.
Уторак, 2. јануар
3. ЦИЉ УВЕК ТРЕБА ДА ИМАМО ПРЕД ОЧИМА
а. Како је Енох одржао своју чистоту? I Коринћанима 15:33; Титу 1:15,16.
„Енох за себе није изабрао боравиште међу безбожницима; није се настанио у Содому мислећи да спасе Содом, него се са својом породицом сместио тамо где је атмосфера била што је могуће чистија. Отуда је повремено одлазио међу становнике света преносећи им од Бога дану поруку. Свака посета, коју је учинио свету, била је за њега веома болна. Сваки пут би запазио и схватио понешто од губе греха. Објавивши свету своју поруку, сваки пут би са собом повео, у своје усамљено и повучено боравиште и понеког од оних који су прихватили опомену. Неки од тих људи су постали победници и као такви умрли пре него што је потоп дошао на свет. Међутим, неки други услед дугог живљења под изопачујућим утицајем греха, нису могли да поднесу атмосферу праведности и исправности.“ – Коментари библијских текстова, 22, 23.
„Уколико је (Енохов) задатак био већи и хитнији, утолико су му молитве биле истрајније и усрдније. С времена на време се потпуно повлачио из друштва. Пошто би се за извесно време задржао међу људима, радећи за њих поукама и примером, поново би се повлачио у самоћу осећајући глад и жеђ за узвишеним знањем које је само Бог могао дати.“ – Слуге јеванђеља, 41.
б. Шта можемо научити из Еноховог става? Јеврејима 11:5.
„Бескрајна, недокучива Божја љубав, откривена у Христу, постала је предмет (Еноховог) даноноћног разматрања. Он је свом усрдношћу своје душе настојао да ту љубав открије онима међу којима је живео...
„Кад су се пред његовим очима отворили призори будућности, Енох је постао проповедник правде преносећи Божју поруку свима који су хтели да слушају речи опомене...
„Они који су слушали, осетили су да сила Божја делује преко Његовог слуге. Неки су послушали опомену и одрекли се својих греха, али се већина подсмевала свечаној поруци. У овим последњим данима слуге Божје морају свету објавити сличну поруку, и такође ће наићи на неверовање и подсмех.“ – VIII Сведочанство, 355, 356.
Среда, 3. јануар
4. ПОСТАТИ СЛИЧАН ХРИСТУ
а. У ком смислу Енохов циљ треба да буде пример и нама данас? Галатима 6:8,9.
„Како су године пролазиле, плима људског безакоња постајала је све дубља и дубља; скупљали су се све мрачнији и мрачнији облаци божанског суда, али се Енох, сведок вере, држао свог пута опомињући, преклињући и поучавајући - трудећи се да сузбије плиму безакоња и да заустави стреле освете.
„Људи тог поколења су се смејали лудости онога који се није трудио да сакупи злато и сребро, нити да стекне имовину на овом свету, али је Енохово срце тежило за вечним богатством.“ – VIII Сведочанство, 356, 357.
б. Чиме треба да се руководимо у нашим свакодневним одлукама? II Коринћанима 5:7; Осија 14:9.
„Уколико је веће било постојеће безакоње, утолико је усрднија била (Енохова) чежња за вечним домом. Иако се још увек налазио на земљи, он је вером боравио у царству светлости.“ – VIII Сведочанство, 357.
„Да ли је Енох стварно видео Бога на својој страни? Само вером. Он је био свестан да је Господ ту, и доследно се и непоколебљиво држао начела истине. Ми, исто тако, треба да живимо једнако по вољи Божјој. Кад будемо тако чинили, наше лице ће бити озарено светлошћу Његовог присуства, и кад се будемо састајали једни са другима говорићемо о Његовој сили наглашавајући увек: Слава Господу...
„На крају ће на небо бити узети само они који су на овој земљи одржавали сталну везу с Богом.
„Они који показују да им је живот скривен са Христом у Богу приказиваће Га увек - сваким животним поступком. Себичност и сопствено ја биће потпуно искорењени.
„Потрудимо се да схватимо слабости својствене људима, треба да увидимо да човек пада управо онда кад је уображен и о себи има високо мишљење. Тада ћемо бити испуњени жељом да будемо управо онакви какви, према Божјој намери и жељи, треба да будемо – чисти, племенити и посвећени... Једина жеља наше душе биће да постанемо слични Њему.
„То је била жеља која је испуњавала Енохово срце... Он није сам одређивао свој пут, нити је пак истицао своју вољу сматрајући се довољно способним да управља својим животом. Тежио је само да постане сличан божанском Узору.“ – Коментари библијских текстова, 21, 22.
Четвртак, 4. јануар
5. ПРОЦЕС ЧИШЋЕЊА
а. Опиши коначну победу свих оних који имају исти циљ као Енох. Матеј 5:8.
„Небо је пуно благослова које Господ једва чека да излије на оне што усрдно моле за помоћ, коју само Он може да дâ. Енох је вером стално гледао у Исуса, у молитви се позивао на Њега верујући да ће свака Божја реч заиста да се испуни. Тако је овај свети човек стално ходио са Богом. Он се чврсто држао Бога и био на његовој страни покоравајући се свакој Његовој речи.“ – Коментари библијских текстова, 22.
„Колико је мало људи свесно да имају идоле који су им веома драги и да негују грех?! Бог види грехе који су нас потпуно заслепили, зато својим 'оштрим косијером' понекад засеца веома дубоко да би нас ослободио од тих изузетно вољених греха. Свако од нас жели сам да изабере процес чишћења кроз који мора да прође. Колико тешко свако од нас пристаје да разапне своје 'ја', али када се то препусти Богу, као Ономе који зна све наше слабости и нашу грешност, Он ће изабрати најбољи начин да се постигну жељени резултати. И Енох је живећи у вери једнако по вољи Божјој стално наилазио на сукобе. То може да буде искуство и свакога од нас. Потпуним обраћењем и видном променом у свом животу, можемо заиста бити деца Божја, не само познајући Његову вољу, него наводећи својим примером и друге да смерно пођу путем послушности и посвећења.“ – III Сведочанство, 505, 506.
„(Енох) је живео у времену искварености и око њега је све било изопачено, али се вежбао у побожности и тежњи за чистотом. Говорио је о небеским стварима; васпитао је свој дух да се креће у том правцу и стога је на њему био божански печат. Лице му је било озарено светлошћу која је сијала с лица Исусовог.“ – II Сведочанство, 130.
Петак, 5. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Шта треба да схватимо о Еноховој генерацији?
2. Шта треба да научимо из судбине Содома?
3. Објасни Енохово понашање у вези са његовим окружењем.
4. Са којим циљем је Енох у мислима проучавао Божју Реч?
5. Како овонедељна лекција треба да нам донесе наду?

Лекција 2 Субота, 13. јануар 2018.Лекција 2 Субота, 13. јануар 2018.

Енигма искушења
„Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.“ – Јов 23:10.
„Душа која је прошла кроз страдање постала је стрпљива, поверљива, победоносна у Господу, под најтежим околностима.“ – Сведочанства за проповеднике, 320.

Предлажемо да прочитате: Порука младим хришћанима, 47-49, 59-62;
Рани списи, 48-51.
Недеља, 7. јануар
1. НЕДУЖНА „МЕТА„
а. Шта је записано о Јовљевом карактеру? Јов 1:1; 29:15; 31:6.
„Јов није запостављао своје дужности чак ни према онима који нису припадали његовом домаћинству. Он је био пун милосрђа, благонаклоности и доброте, и увек је мислио о интересима других.“ – The Review and Herald, August 30, 1881.
б. Објасни лоше утицаје који делују у овом свету, скривени „иза кулиса„ – и зашто треба да их будемо свесни. Ефесцима 6:12.
„Од Адамових дана па све до данашњега времена, показивао је наш велики непријатељ своју моћ угњетавања и рушења. Сада се он припрема за последњу велику борбу против праве цркве. Сви они који хоће да се угледају на Исуса доћи ће у сукоб с овим упорним непријатељем. Уколико хришћани више настоје да се угледају на божански Пример, утолико ће више бити циљ сотонских напада.“ – Велика борба, 414.
„Кад би се ваше очи отвориле и виделе деловање сила добра и зла, онда не би више било лакомислености, таштине, шала и лакрдија.“ – VI Сведочанство, 27.
Понедељак, 8. јануар
2. РОДИТЕЉСКА БУДНОСТ
а. Коју важну опомену родитељи треба да прихвате из Јовљеве опрезности, по питању велике борбе између добра и зла? Јов 1:4,5.
„За родитеље би било веома добро да поуке о постојаности и побожности науче од овог човека из земље Уза. Јов... се најусрдније залагао за спасење своје породице. За време светковина и гозби које су приређивали његови синови и кћери, он је страховао да му се деца нису огрешила о Бога чинећи што Њему није било по вољи. Као веран свештеник породице, он је приносио жртве за свакога од њих појединачно. Он је знао колико је грех одвратан у Божјим очима, а помисао да су његова деца могла да забораве на божанске захтеве наводила га је да се код Бога најусрдније залаже за њих.“ – The Review and Herald, August 30, 1881.
„Највећи део одговорности ви пребацујете на проповедника и сматрате га одговорним за душе своје деце, а не увиђате своју личну одговорност... Својим личним примером и пропустима, да своје синове и кћери стално поучавате ви их у ствари кварите, а онда, упркос таквом недостатку домаћег васпитања очекујете да проповедник исправља последице вашег свакодневног утицаја и оствари чудесан подвиг у изграђивању врлина и побожности у њиховом срцу и животу. Када проповедник у својој скупштини учини све што је у његовој моћи да оне који застрањују стрпљивим поучавањем, верним саветовањем и усрдним молитвама врати на прави пут, и спасе од пропасти, а ипак не успе у томе, очеви и мајке често на њега пребацују кривицу што њихова деца нису међу обраћенима. Иако је то можда последица управо њихове немарности. Терет одговорности за децу углавном је на родитељима; а јесу ли они вољни да задатак који им је Бог поверио прихвате и да га савесно и верно извршавају? Јесу ли спремни да путем хришћанског развоја наставе у понизности, стрпљиво и истрајно; напред и само напред, учећи тако и своју децу?“ – V Сведочанство, 467, 468.
„Родитељски је задатак да дају правило по правило, заповест по заповест, овде мало, онде мало. Исправљајте грешне тежње, не са страшћу, већ с љубављу. Деца би могла да буду спасена када би мајка и отац верно извршили своје дужности...
„Ми децу поучавамо личним примером који бисмо желели да они подражавају. Ако желимо да наша деца буду непорочна, чедна и племенита, и ми морамо бити такви. Ако смо варалице, тврдећи да смо Божја деца, док наше нестрпљење, раздражљивост и превара показују да смо заправо сотонина деца, наша деца неће бити ништа боља од нас. Сав труд родитељи би требало да уложе у усавршавање хришћанског карактера.“ – The Review and Herald, April 14, 1885.
Уторак 9. јануар
3. ДОЛАЗИ ДО ТРАГЕДИЈЕ...
а. Шта је узроковало сотонин гњев против Јова? Јов 1:6-11.
б. Упркос Јовљевој верности, који низ шокова га је ускоро задесио, у вези са његовим земаљским имањем и животима његове деце? Јов 1:12-19.
„Није сва патња последица поквареног живота. Јов нам је дат као пример човека коме је сотона, по Божјем допуштењу, могао да наноси бол. Непријатељ га је лишио свега што је поседовао; његове породичне везе биле су покидане; деца су му била отета.“ – The Signs of the Times, June 21, 1899.
ц. Шта можемо научити из Јовљевог одговора на ова искушења? Јов 1:20-22.
„Христос је наш Водич и Утешитељ који нас теши у свим невољама. Када нам даје да отпијемо горак гутљај, Он истовремено примиче чашу благослова нашим уснама. Он испуњава срце стрпљењем, радошћу и миром, што долази с вером и омогућава нам да с предањем кажемо: Не моја воља, него нека буде Твоја воља, Господе.“ – Selected Messages, 2, 270.
д. Иако суочени са сотониним тешким оптужбама пред целим свемиром, зашто и даље можемо да имамо наду? Јов 2:1-6.
„У свеколиком сотонином царству нема силе која би могла спречити покајничку душу да се с пуним поверењем једноставно ослони на мудрост која долази од Бога.
„Христос је наша моћна тврђава и сотона нема никакве власти над душом која у смерности духа живи једнако по вољи Божјој... Свака кушана и намучена душа у Христу може наћи савршену и потпуну помоћ. Опасности и искушења могу да салећу са свих страна, али читаво небо будно пази да ниједан од оних који се кушају не буде изложен тежем искушењу него што може да поднесе.“ – Мој живот данас, 346.
Среда, 10. јануар
4. ОДГОВОРИТИ МУДРО И СА ВЕРОМ
а. Објасни сотонине даље нападе на Јова и одговор верног човека из Уза. Јов 2:8-10.
„Јов је био лишен свега што је имао на овом свету, а затим и оболео од страшне болести да су га се гнушали и сродници и пријатељи, а ипак није престао да се држи своје честитости и своје оданости Богу.“ – IV Сведочанство, 501.
б. Шта открива неизмерну дубину Јовљеве трагедије? Јов 2:11-13.
ц. Шта је Јов схватио о својој недаћи, и како апостол Петар понавља ове мисли зарад наше користи? Јов 23:8-10; I Петрова 1:3,6,7.
„Чињеница да смо позвани да трпимо тегобе доказује да Господ Исус види у нама нешто веома драгоцено што жели да се развије. Кад у нама не би видео ништа чиме се може славити Његово име, Он не би трошио време да нас оплемени. Нећемо се нарочито мучити да обрезујемо купине. Христос не претапа безвредно камење у свом огњу, него драгоцену руду.“ – VII Сведочанство, 127.
д. Зашто Бог жели да разумемо вредност искушења? I Петрова 4:12,13.
„Огањ кушања не уништава, него прочишћава, оплемењује и посвећује. Без искушења, ми не бисмо схватили колико нам је потребан Бог и да нам је неопходна Његова помоћ, те бисмо постали охоли и задовољни сами собом...
„Твој небески Отац те љуби и хоће да те привуче к себи кушањима која се теби чине сувише строга.“ – VIII Сведочанство, 135, 136.
„Не треба да обешчашћујемо Бога жалосним препричавањем искушења која нам се чине мучна и тешка. Сва искушења која примамо као васпитно средство донеће нам радост.“ – VI Сведочанство, 225, 226.
Четвртак, 11. јануар
5. ПРИПРЕМА ЗА ВЕЋЕ БЛАГОСЛОВЕ
а. Шта Господ жели да имамо на уму усред неочекиваних, оштрих и жестоких искушења? Јеремија 29:11; Јован 16:33.
„Бог своју децу води путем који њима није познат, али Он никада не заборавља нити одбацује оне који своје поуздање полажу у Њега. Он је допустио да Јова задесе муке и невоље, али није заборавио на њега... Управо она искушења која нашу веру стављају на најтежу пробу, и изазивају утисак као да нас је Бог напустио, треба да нас највише приближе Христу како бисмо све своје терете положили пред Његове ноге и примили спокојство које нам Он даје у замену за све то.
„Бог је свој народ увек проверавао у ватреној пећи невоља. У пламену ужарене пећи се право злато хришћанског карактера одваја од троске. Исус будно прати процес пречишћавања; Он зна шта је потребно да би се драгоцени метал очистио, како би могао одсјајивати зраке Његове љубави. Управо тим тешким кушањима и проверавањем Бог своје слуге учи и чини кроткима. Он види да поједини имају способности које би се успешно могле употребити у Његовом делу, и такве Он ставља на пробу. У свом провиђењу Он их доводи у положаје и околности који представљају пробу и проверавање за њихов карактер и откривају им недостатке и слабости за које чак ни сами нису знали. Он им пружа прилику да те недостатке отклоне и да се оспособе за службу Њему. Показује им њихове слабости и учи их да се ослоне на Њега као на своју једину помоћ и сигурност. Тако се остварује Његов циљ. Они се изграђују, васпитавају, дисциплинују и припремају да испуне велики задатак - оно чега ради су им и дате њихове способности.“ – Патријарси и пророци, 115.
Петак, 12. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како стална свест о великој борби треба да утиче на нас?
2. Шта родитељи треба да схвате, док се велика борба пооштрава?
3. Зашто је Јов могао релативно мирно да одговори на нападе?
4. Чега треба да се сетим кад ме следећи пут снађе неочекивано искушење?
5. Зашто ћемо расти ако на искушења гледамо са мало више зрелости?

Лекција 3 Субота, 20. јануар 2018.

Јовљево трпљење

„Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте.“ – Јаков 5:11 (први део).
„Бог је дозволио да те снађу сва та искушења да би, кад прођеш кроз њих, доносио мирне плодове правде.“ – III Сведочанство, 386.

Предлажемо да прочитате: V Сведочанство, 319-326.
Недеља, 14. јануар
1. НАДА ИЗА ОБЛАКА
а. Како се Јов, с обзиром на то што је био само човек, осећао због својих невоља? Јов 3:1-3,9-11,20-22.
б. О чему сви ми треба да размишљамо у тешким временима? Јов 5:17-19.
„Прави тренутак да верујемо је управо тада кад осећамо да смо лишени Духа. Кад изгледа да густи тамни облаци лебде над душом, управо онда је време да живом вером пробијемо таму и разагнамо облаке.“ – Рани списи, 77.
„Христос прилази свакој рањеној души да би је исцелио. Живот пун лишавања, муке и патње може да буде обасјан драгоценим откривањем Његовог присуства.
„Бог не жели да, због рањеног и сломљеног срца, останемо погнути услед бола који нас тишти. Он хоће да свој поглед управимо горе и сусретнемо Његово драго лице пуно љубави. Спаситељ који благосиља стоји крај многих чије су очи толико обневиделе од суза, да Га и не примећују. Он жели да нас ухвати за руку и подстакне да у Њега гледамо с дечјим поуздањем дозвољавајући да нас Он води. Његово срце је увек отворено за наше невоље, туге и искушења. Он нас је љубио вечном љубављу и окружавао нежношћу и добротом. Срцем се увек можемо ослонити на Њега и размишљати о Његовој доброти дан и ноћ. Он ће уздигнути душу изнад свакодневних туга и невоља и увести је у царство мира.“ – Мисли са Горе блаженства, 13.
Понедељак, 15. јануар
2. ЧИЈЕ СРЦЕ СМО СКЛОНИ ДА ИСПИТУЈЕМО?
а. Зашто је Јов тежио да преиспита своје срце? Приче 26:2; Јов 9:1-4; 10:1,2.
„Животна искуства су у великој мери плод наших властитих мисли и дела.“ – Васпитање, 131.
б. Зашто је паметно да следимо Јовљев пример преиспитивања, када нас снађу неочекиване патње? II Коринћанима 13:5; Псалам 139:23,24.
„Ако би свако испитао и видео који греси леже скривени у његовом срцу и затварају врата Исусу, он би схватио дело које треба да изврши и био би спреман да друге види бољима од себе. Он више не би тежио да извади трун из ока свог брата, док се у његовом сопственом оку налази брвно.“ – Historical Sketches of the Foreign Missions of the Seventh-day Adventists,, 213.
ц. Зашто нас Исус упозорава да не будемо брзи да судимо о узроку туђих патњи? Лука 13:1-5.
д. Објасни Јовљев одговор када су његови пријатељи погрешно проценили његову недаћу. Јов 16:1-3.
„Још једна кап горчине била је додата (Јовљевој) чаши. Његови пријатељи сматрајући да је невоља само казна за грех, нападали су његову израњављену и натоварену душу својим оптужбама да је чинио зло.“ – Васпитање, 140.
„Свет је преплављен безбожношћу, међутим патња и страдање нису увек последица изопаченог начина живљења. Јов нам је у Речи Божјој сасвим јасно приказан као човек кога је сотона, кад му је то било допуштено, изложио тешком кушању и патњама. Непријатељ га је лишио свега што је поседовао - деца су била отргнута од њега, и све породичне везе раскинуте; тело му је за извесно време било прекривено одвратним, љутим ранама и он је страшно патио. Пријатељи који су дошли да га теше, убеђивали су га да је сам својим грешним животом проузроковао све те патње и страдања... Настојећи упорно да га прикажу кривим пред Богом и заслужним Његове казне, доводили су га у још теже искушење, а Бога приказивали у лажној светлости.“ – Коментари библијских текстова, 242.
Уторак, 16. јануар
3. СЛИЧАН БОЖАНСКОМ УТЕШИТЕЉУ
а. Шта треба да научимо из Јовљевог става према пријатељима? Јов 16:4,5.
"Нека ниједан хришћанин не буде опадач своје браће. Сотона је онај који носи овај епитет, он их оптужује пред Богом дан и ноћ; он подстиче непријатеље наше вере да нас клеветају, а наводи и оне који имају исту драгоцену веру да критикују и осуђују једни друге. Ми не треба да учествујемо у његовом делу. Ово су дани искушења и велике опасности; непријатељ душа је на трагу свакоме од нас. Док стојимо одвојени од света, треба заједно да напредујемо у вери и љубави. Уједињени, ми смо снажни; разједињени смо слаби.
„Ми смо позвани да се љубимо као браћа, да будемо племенити, љубазни, стрпљиви, чашћу уздижући један другога.“ – Historical Sketches, 213, 214.
б. Како, попут псалмисте, треба да нађемо утеху када нас ниједно људско биће не разуме нити саосећа с нашим болом и патњом? Псалам 27:10; 73:25,26.
„Свако од нас има, у свом искуству, тренутке дубоких разочарања и крајње малодушности кад мора да испије чашу бола, кад је тешко да верује да је Бог још увек добротвор своје земаљске деце и пун љубави према њима; када немир обузима душу и смрт нам изгледа лепша од живота. У тим часовима многи губе веру у Бога и постају робови сумње и сужњи неверства. Кад бисмо у тим данима могли да разазнамо смисао Божјег провиђења, својим духовним очима, видели бисмо анђеле како се труде да нас спасу од нас самих, да нас доведу на тле које је чвршће од вечних планина, а у нама би заструјала нова вера и нов живот.“ – Пророци и цареви, 110.
„Разматрајући, не мрачна поглавља нашег живота, него испољавања велике Божје милости и Његове непрестане љубави, ми ћемо далеко више изражавати захвалност, него што ћемо се жалити. Говорићемо о верности и љубави Божјој, о Христу као верном, нежном и саосећајном пастиру свога стада које, према Његовој изјави, нико неће отети из Његове руке. Говор срца истинских Божјих верника неће бити себично гунђање и негодовање, него ће се из њих као бистре реке изливати захвалност.“ – VI Сведочанство, 226, 227.
Среда, 17. јануар
4. РАЗВИЈАТИ ТРПЉЕЊЕ
а. Које гледиште нам помаже да развијамо трпљење у искушењу? Јаков 5:10; Плач Јеремијин 3:31-33.
„Живот је непрекидна школа. Докле год је на овом свету, хришћанин мора да се бори против непријатељских утицаја. Провокација и увреда на животном путу свакако ће бити - да бисмо показали своју праву нарав - али ако будемо спремни да све то дочекамо у правом духу, развићемо хришћанске врлине. Ако увреде и ружења подносимо у духу кротости, ако на увредљиве речи одговарамо благо и стрпљиво, а на тлачитељске поступке добротом, то је очевидан доказ да Христов Дух борави у нашем срцу - да се као лозе хранимо соком из живог Чокота. У овом животу ми се као у Христовој школи стално морамо учити кротости и смерности срца; и у дан коначног обрачуна видећемо да су све препреке које смо морали да савладамо, све тешкоће и неугодности које смо морали да подносимо биле само поуке којима смо начела хришћанског живота примењивали у пракси. То ће у нама, ако се исправно држимо, развити карактер сличан Христовом, по чему се хришћанин разликује од оних који живе само за овај свет.
„Да бисмо као Божја деца постали племенити, чисти, свети и неопогањени, морамо да задовољимо високи библијски критеријум. Да би се тај критеријум достигао неопходан је и процес 'обрезивања' и 'кресања'. А како би се тај мучни процес чишћења остварио кад не би било никаквих тешкоћа које треба издржати, никаквих препрека које треба савладати и никаквих изазова који траже наше стрпљење и истрајност? Ова искушења нису нимало безначајни благослови у нашем верском искуству. Она су допуштена с намером да нас учине одлучнијима у задобијању победе. Зато не допустимо да нас такве невоље ометају, обесхрабрују и униште, већ их користимо као средства која је Бог допустио за стицање одлучујућих победа над самим собом.“ – V Сведочанство, 321, 322.
б. Како Библија повезује искушење с трпљењем? Римљанима 5:3,4.
„Господ нас често доводи у различите положаје у животу да би нас подстакао на интензивније напоре у том правцу. У свом провиђењу, Он понекад допушта да доживимо и непријатности да би прокушао наше стрпљење и нашу веру. На тај начин пружа нам поуке како увек треба да се ослонимо на Њега, и одакле треба да очекујемо помоћ кад се нађемо у невољи. Тако стичемо практично познање Његове божанске воље, што нам је неопходно у нашем животном искуству. Управо у најоштријим сукобима са сумњом и страхом, вера постаје јача.“ – IV Сведочанство, 111.
Четвртак, 18. јануар
5. ВАПИТИ У МОЛИТВИ
а. Зашто су данашња искушења значајна за борбу која је пред нама? Захарија 13:9.
„Божја љубав према Његовој деци, за време њиховог најтежег кушања, је исто тако снажна и нежна као и у данима њиховог највећег благостања, али је за њихово добро потребно да прођу кроз огњену пећ. Све што је земаљско у њима мора да изгори да би могли потпуно да одсјајују Христов лик.
„Време невоље и страха, које је пред нама, изискиваће веру која може да подноси муке, одрицања и глад – веру која се неће поколебати иако ће бити тешко кушана. Време милости даје се свима да би се припремили за то време... Онај који није вољан да се одрекне самога себе, да се понизи пред Богом и да се дуго и озбиљно моли за Његов благослов, неће га ни примити. Борити се с Богом – колико мало њих зна шта је то! Колико је мало душа стајало пред Богом, са силном чежњом, улажући до крајности све снаге свога бића! Колико се мало њих, с непоколебљивом вером, држало Божјих обећања кад су таласи очајања, које ниједан језик не може да опише, наваљивали на онога који се молио!...
„Сада треба да се упознамо с Богом и да окушамо Његова обећања. Анђели записују сваку озбиљну и искрену молитву. Радије треба да се одрекнемо себичних задовољстава, него да занемаримо заједницу с Богом. Највеће сиромаштво и самоодрицање с Њим бољи су него сва богатства, части, удобности и пријатељства без Њега. Морамо да нађемо време за молитву. Ако допустимо да световни интереси заокупе наш ум, Бог ће можда да нам да време тако што ће да нам одузме идоле од злата, куће и плодну земљу.“ – Велика борба, 502, 503.
Петак, 19. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Где је Бог у тренуцима кад људи попут Јова пате?
2. Како ја могу да будем крив као и Јовљеви пријатељи?
3. Шта треба да радимо када изгледа као да нема олакшања од наших патњи?
4. Како искушења развијају трпљење?
5. Опиши искуство које нам је потребно у припреми за догађаје послетка.

Лекција 4 Субота, 27. јануар 2018.Лекција 4 Субота, 27. јануар 2018.

Само Богу припада слава
„Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас. – Титу 3:5 (први део).
„Немамо ништа чиме бисмо могли да се препоручимо Богу, али наше стање потпуне беспомоћности представља разлог да можемо сад и увек да тражимо Његову искупљујућу силу, када је она неопходна.“ – Жеља векова, 297.

Предлажемо да прочитате: Васпитање, 226-233.
Недеља, 21. јануар
1. ПАТЊЕ ЧЕСТИТОГ ЧОВЕКА
а. Опиши врлине којима се Јов одликовао у свакодневном животу. Јов 29:5,8-16.
„Бог у својој Речи даје слику човека који напредује, чији је живот успешан у пуном смислу те речи - човека коме и небо и земља радосно одају част.“ – Васпитање, 127.
б. Коју трајну поуку треба да научимо из Јовљевих искушења? Псалам 34:18,19.
"Људска бића сасвим природно прихватају претпоставку да је велика несрећа показатељ великих преступа и тешких греха; али таквим мерењем карактера људи често испољавају погрешно схватање. Ми не живимо у времену кад се за грех одмах плаћа казна. Живећи заједно, добри и зли су помешани, и несреће похађају све. Понекад људи пређу граничну линију Божје заштите, и онда сотона испољава своју моћ над њима, а Бог не интервенише. Јов је био болно и тешко погођен, а његови пријатељи су упорно настојали да га осведоче да су све његове патње биле последица његовог греха, и навели су га да се осећа осуђеним. По ономе што га је задесило они су га приказали као великог грешника.“ – Коментари библијских текстова, 241, 242.
Понедељак, 22. јануар
2. ПОЗИВ НА БУЂЕЊЕ
а. Иако је Јовљева савест била чиста, а његов живот честит, шта је Бог желео да Његов верни слуга научи? Јов 38:1-7; 39:34,35.
„Сваки отворени цвет, сваки лист са својим нежним жилама сведочиће вам о бескрајној вештини великог Уметника. Масивне стене и високе планине, које се подижу у даљини нису последице случаја. Оне тихо говоре о Ономе који седи на престолу свемира - високом и узвишеном... Сви Његови планови су савршени. На какво страхопоштовање и на какву побожност би Његово име требало да нас надахне?!“ – Our High Calling, 251.
б. Како је Јов одговорио на Божји позив на буђење? Како треба да одговоре сви који су, попут Јова, неправедно оклеветани и несхваћени до окрутности? Јов 39:36-38; 42:6.
„Поједини кратковиди и посве неискусни пријатељи нису у стању да у својој ограничености схвате осећања онога који је у делу спасавања свом својом душом веома дуго и нераскидиво везан за Христа. Његове побуде и поступке погрешно су тумачили и они који се сматрају његовим пријатељима, све дотле док није био принуђен да се као Јов најусрдније моли: 'Спаси ме од мојих пријатеља'. Бог је у Јовљевом случају узео ствар у своје руке. Његово стрпљење било је тешко кушано; али кад је Бог проговорио нестало је све његове мрзовољности. Оправдавање самог себе, које му је било неопходно да би се одупро осуди својих пријатеља, пред Богом који никад и ни у чему не греши, није било потребно. Када је Господ рекао Јову: 'Опаши се сада као човек, ја ћу те питати, а ти ми казуј', патријарх је препознао божански глас, и свестан своје грешности, у души се сагнуо пред Богом рекавши смерно: 'Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.'“ – III Сведочанство, 473, 474.
„Живимо у опасним временима. Адвентисти седмог дана исповедају да су Божји народ који држи Његове заповести, али они губе свој верски дух. Тај дух поштовања пред Богом учи људе како приступити своме Створитељу – у светости и страхопоштовању кроз веру – не сами у своје име, већ кроз Посредника. На тај начин човек остаје чврсто утемељен, независно од околности које могу да га задесе.“ – Notebook Leaflets, 1, 121.
Уторак, 23. јануар
3. БОЖЈА ИЗОБИЛНА БЛАГОДАТ
а. Шта треба да научимо из Божјег коначног суда о Јову и његовим пријатељима? Јов 42:7-9.
б. Шта је Бог тада учинио за Јова? Јов 42:10-17; Псалам 66:10-12.
„И Јов се из највећих дубина очајања и малодушности уздигао до висина чврсте вере у милост и спасоносну силу Божју...
„И кад је Јов за тренутак угледао свога Творца, згрозио се над собом и покајао у праху и пепелу. Господ га је тада благословио, тако да су последње године његовог живота биле најсрећније.“ – Пророци и цареви, 111.
ц. Зашто Јовљев став треба да надахне сваког хришћанина? Јаков 5:11; Ефесцима 2:8-10.
„Они који живе у присној заједници са Исусом најбоље познају слабости и грехе човечанства, а њихова једина нада почива на заслугама распетог и васкрслог Спаситеља.“ – Велика борба, 383.
„По свом божанском реду, у својој наклоности према нама, коју нисмо заслужили, Господ је одредио да добра дела треба да буду награђена. Ми смо прихваћени једино захваљујући Христовим заслугама, а дела милости - дела љубави која чинимо – представљају плодове вере и она нам доносе благослов. Људи ће бити награђени према својим делима. Управо миомирис Христових заслуга чини наша добра дела прихватљивим у Божјим очима, као што нас управо благодат оспособљава да чинимо добра дела, за која примамо награду од Бога. Наша дела сама по себи и сама од себе не приписују нам се у заслугу. Кад будемо учинили све што смо могли да учинимо, и даље ћемо себе сматрати залудним слугама. Ми не заслужујемо никакву захвалност од Бога. Ми смо само учинили оно што је била наша дужност да учинимо, а добра дела свакако нисмо могли да учинимо снагом своје грешне природе.“ – The Review and Herald, January 29, 1895.
Среда, 24. јануар
4. УЗДИГНУТИ ХРИСТА
а. Шта можемо да схватимо о Јовљевим духовним потребама (или било које друге особе), чак иако је он био толико частан? I Петрова 1:18,19.
„Верске службе, молитве, слављење и покајничка признања греха уздижу се од истинских верника, попут тамјана, до небеске светињ. Но будући да пролазе кроз искварене људске канале, толико су окаљани да пред Богом не могу да имају никакву вредност ако не буду очишћени крвљу. Не уздижу се у беспрекорној чистоћи, и ако их Посредник, који се налази с десне стране Богу, не очисти и не изнесе у својој праведности, не могу бити прихватљиви Богу. Сав тамјан из земаљских светиња мора да буде обогаћен капима Христове крви која чисти.“ – Одабране поруке 1, 329.
„Што више Христовог Духа имамо у себи, то ћемо више бити понизни. Када Христа будемо видели у правом светлу, са наших усана неће се отети ниједна реч самоузвишења. Када је Бог Јову приказао своје величанство, Јов је престао са самооправдавањем. Он је увидео своју грешност, и понизио се пред Божјом чистотом и светошћу. 'Зато поричем', рекао је, 'и кајем се у праху и пепелу' (Јов 42:6). Ипак, Бог кроз перо надахнућа Јова представља као праведног и честитог, као онога који се боји Бога и уклања од зла. 'Нема онаквог човека на земљи' (Јов 1:8).“ – The Signs of the Times, August 11, 1898.
б. Како знамо да је Јов веровао у Христа као свог Спаситеља? Јов 19:25-27. На коју надахнуту одлуку то треба да наведе свакога од нас?
„Додељени су ти драгоцени часови милости у којима треба да изградиш исправан карактер... Дато ти је време за искупљење. Ти ниси у стању да сопственим силама одбациш све мане и заблуде; оне су у теби расле годинама јер их ниси видео у свој њиховој гнусоби, нити их одбацио у сили Божјој. Мораш у живој вери да се ослониш на моћну руку која може да те спаси. Понизи своје јадно, гордо и самовољно срце пред Богом; поклони се дубоко и падни пред Његове ноге у својој грешности. Посвети се делу припреме. Не мируј све док не будеш могао да кажеш: 'Мој Искупитељ живи, и зато што Он живи, живећу и ја.'“ – II Сведочанство, 93.
Четвртак, 25. јануар
5. ПОУЗДАЊЕ У БОЖЈУ ДОБРОТУ
а. Какав став нам даје снагу да следимо Јовљев пример вере, чак и када су изгледи мрачни? Јов 13:15,16.
„Ми можемо да ходимо по виђењу докле год је то могуће, али кад више не будемо у стању да јасно видимо пут, тада треба своју руку да ставимо у руку небеског Оца и да се препустимо Његовом вођству. Постоје ванредне ситуације у животима свих нас, у којима не можемо да се ослонимо на вид, нити да верујемо сећању или искуству. Све што можемо је да једноставно верујемо и чекамо. Ми треба да поштујемо Бога и да Му верујемо јер је Он наш небески Отац.“ – Manuscript Releases 19, 186.
„Да ли лако подлежете мрачним слутњама и крајњој малодушности? Немојте страховати ни у најцрњим данима кад све изгледа изгубљено. Имајте веру у Бога.“ – Пророци и цареви, 112.
б. Како Јовљева животна прича илуструје оправдање вером, и како ова тема треба да се одражава у нашем животу? Римљанима 5:1-5; Титу 3:3-7.
„Божје проверавање можемо да издржимо само ако се поуздамо у Христову снагу и праведност. Мораћемо да васпитамо свој ум, и да се изнова и изнова сећамо да Христова рука почива над нама. Са Његових божанских усана потекле су речи: 'Без Мене не можете чинити ништа'; али кроз Христа можемо све. Није на нама да одредимо пут којим ћемо да идемо; али ако све што нам се дешава прихватимо као Божје провиђење, чак ће и наша искушења да изграде трпљење; стога не морамо да потонемо у обесхрабрење док вером гледамо у Исуса.“ – The Signs of the Times, March 28, 1892.
Петак, 26. јануар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто и ја могу бити у опасности да погрешно протумачим случај особе која пати и страда?
2. Шта је скоро потпуно нестало у служби Богу, а толико је неопходно?
3. Шта је Јова тргнуло из његове беде?
4. Зашто је толико важно ослањати се на божанског Искупитеља?
5. У колико год да смо тешкој ситуацији, шта увек треба да имамо на уму?

Лекција 5 Субота, 3. фебруар 2018.

Време духовне кризе
„Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.“
– I Коринћанима 10:14.
„Увек је постојао један мали остатак оних који су били одани Богу, а Он је с времена на време подизао верне и храбре људе да руше идолопоклонство и да ослобађају Израиљ од његових непријатеља.“ – Патријарси и пророци, 576.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 574-579.
Недеља, 28. јануар
1. КРИВИ ПРЕД БОГОМ
а. Шта је Израиљ, приликом насељавања Ханана, пропустио да учини? Судије 1:28-33.
„Господ је верно испунио обећања дата Израиљу; Исус Навин је савладао моћ Хананејаца и обећану земљу поделио израиљским племенима. Они су, ослањајући се на сигурну божанску подршку, имали само да употпуне дело - да преостале староседеоце изагнају из земље - али они су пропустили да то учине. Упуштајући се у савез са Хананејцима, они су прекршили изричиту Божју заповест, и зато нису испунили основни услов под којим им је хананска земља била обећана.“ – Патријарси и пророци, 574.
б. Шта показује да је ово питање било од великог значаја? II Мојсијева 23:24,25.
„Већ у првим саопштењима, која им је Бог дао на Синају, били су (Израиљци) опоменути да се чувају идолопоклонства...
„Међутим, занемаривши високи циљ, који им је био намењен, они су се радије удобно сместили и одали уживању. Пропустили су прилику да употпуне освајање земље.“ – Патријарси и пророци, 574, 575.
Понедељак, 29. јануар
2. ВИСОКА ЦЕНА НЕМАРНОСТИ
а. Шта се догодило Израиљу, зато што је пропустио да изврши своју дужност пред Богом и на који начин је то испуњење пророчанства? Псалам 106:35-40; IV Мојсијева 33:55.
„Док је још било у животу поколење коме је Исус Навин давао упутства, идолопоклонство није било толико узело маха, али су родитељи своју децу припремили за отпадништво. Непоштовањем божанских ограничења, од стране оних који су ушли у хананску земљу, посејано је семе зла које је наставило да доноси горке плодове у многим нараштајима. Јеврејима су њихове једноставне животне навике осигуравале благодат телесног здравља, али дружењем с незнабошцима били су наведени да попуштају апетиту и страстима, што је постепено смањивало њихову телесну снагу и слабило им духовне и моралне силе. Израиљци су због својих греха били одвојени од Бога. Његова снага им је била ускраћена и више нису били надмоћнији од својих непријатеља. Тако су најзад били покорени од стране управо оних народа које су они уз Божју помоћ могли да покоре.“ – Патријарси и пророци, 576.
б. Шта је Бог на крају био приморан да уради и зашто о томе треба озбиљно да размишљамо? Судије 2:12; Псалам 78:58,60,61.
„Најтежи грех - идолопоклонство - постоји у цркви. Све оно што стоји између хришћанина и његове неподељене службе Богу је идол, а идолопоклонство је грех само по себи.” – The Paulson Collection, 343.
„Слично старом Израиљу, Заједница је осрамотила Бога тиме што се одвојила од светлости, занемарила своје дужности и злоупотребила велике предности које су јој дате, као изабраном Божјем народу, да би изградила свети карактер. Њени чланови су прекршили завет према коме су морали да живе само за Бога; удружили су се са себичним и таштим људима.“ – II Сведочанство, 492.
„У идолопоклонике Бог сврстава и оне који се ослањају на своју мудрост и своје планове, мислећи да успех зависи од њиховог богатства и моћи и тежећи да своје позиције ојачају савезништвом са људима које свет сматра великима, али који поричу обавезност покоравања Његовом закону.“ – The Review and Herald, March 15, 1906.
Уторак, 30. јануар
3. БЕЖАЊЕ ОД ИДОЛОПОКЛОНСТВА
а. Који апели по питању идолопоклонства су упућени онима који живе у хришћанској ери? I Коринћанима 10:14; Галатима 5:19-21. Опиши потресну визију о опасностима овог зла дату Господњем гласнику.
„Велика група незнабожачких идолопоклоника носила је црну заставу, на којој су се видели облици сунца, месеца и звезда, и била испуњена јарошћу и бесом. Показана ми је затим друга група која је носила чисту белу заставу са натписом: 'Чистота и светост Господу.' На њиховим лицима се огледала чврстина и небеско спокојство. Видела сам како им се незнабожачки идолопоклоници приближавају, а онда је дошло до великог крвопролића. Много хришћана је нестало. Међутим, њихова група је збијала своје редове и још чвршће грлила заставу. Док су многи падали, остали су се окупљали под заставу и заузимали њихова места.
„Видела сам како се идолопоклоници нешто договарају. Пошто им није пошло за руком да хришћане савладају, начинили су другачији план. Спустили су своју заставу и онда се приближили оној непоколебљивој чети хришћана износећи им своје предлоге. Испрва су њихови предлози били у потпуности одбијени, али после тога видех како се хришћани нешто договарају. Неки су изјавили да ће спустити заставу и прихватити предлоге да би спасли свој живот, а да ће касније добити снагу и подићи заставу међу незнабошцима. Међутим, неколицина није хтела да пристане на овакав план, чврсто одлучивши да ће радије да умру држећи заставу, него да је спусте. Видела сам затим да су многи спустили заставу и ујединили се са незнабошцима, док су је они малобројни још чвршће и постојаније пригрлили и још више уздигли. Видела сам да су појединци непрестано напуштали оне који су носили чисту заставу и прилазили идолопоклоницима, под црном заставом, да с њима заједно прогоне оне који су држали белу заставу. Многи су били поубијани али се бела застава ипак високо уздизала, а нови верници су прилазили и окупљали се око ње.“ – Рани списи, 227, 228.
б. Наведи још један облик идолопоклонства који треба да избегавамо. Колошанима 3:5,6.
„Свако лакомство је, у Божјој Речи, осуђено као идолопоклонство. Свако самољубље и сваки себични поступак у Божјим очима представља прекршај.“ – Христове очигледне поуке, 228.
Среда, 31. јануар
4. ПОТРЕБАН ЈЕ ИЗБАВИТЕЉ
а. Које су биле горке последице идолопоклонства Израиљаца у време судија? Судије 6:1-5.
„Дивљи и груби становници пустиње 'долажаху као скакавци' (Судије 6:5) у земљу Израиљеву заједно са својим стадима стоке ситне и крупне. Ширили су се од Јордана до филистејске долине као опасна куга. Долазили су чим би жито почело да пристиже за жетву и остајали док и последњи земаљски плодови нису били убрани. Пустошили су поља, пљачкали и злостављали становништво, а затим се поново враћали у пустињу. Због тога су Израиљци, који су били настањени у унутрашњости земље, били приморани да напуштају своје домове и да беже у градове опасане зидовима; тражили су заштиту у тврђавама, па чак и у планинским пећинама скривеним између стена.“ – Патријарси и пророци, 577.
б. Шта су Израиљци на крају учинили, и какав су милосрдан одговор добили? Судије 6:6-10.
„Кад су се људи у својој муци поново сетили Божјих опомена и признали своје грехе, Бог им је поново подигао избавитеља.“ – Патријарси и пророци, 577.
ц. Којег је знаменитог човека Бог тада подигао? Зашто? Судије 6:11-14; Приче 4:26; Агеј 1:7.
„Радећи тако у тајности и миру, Гедеон је био жалостан због постојећег стања и размишљао о начину на који би могао да се сломи јарам тлачитеља његовог народа.“ – Патријарси и пророци, 578.
„Онај чији је ум отворен за Божју Реч пажљиво ће и уз молитву одмеравати сваки свој корак, како би могао да прослави Бога и одржи се на Његовом путу.“ – That I May Know Him, 251.
Четвртак, 1. фебруар
5. ПОНИЗАН ЧОВЕК ОД АКЦИЈЕ
а. Чему треба да се научимо из Гедеоновог става, када му се обратио небески весник? Судије 6:15,22,23.
„Када су у стара времена људи, којима је Бог слао анђеле, да говоре с њима или да нешто учине за њих, схватили да су видели Божјег анђела и да су разговарали с њим, били су ужаснути од страха мислећи да морају да умру. Они су имали узвишену представу о Божјем величанству и Његовој страшној сили да су мислили како ће да их уништи и сам контакт с неким ко долази непосредно из Његовог светог присуства.“ – I Сведочанство, 370, 371.
б. Који важан задатак је Гедеон извршио, а који је био неопходан за почетак реформације у његовом народу? Судије 6:24-27.
„Ослобођењу Израиља морао је да претходи свечани протест против служења и клањања Валу. Гедеон је морао да објави рат идолопоклонству пре него што је могао да крене у борбу против непријатеља свога народа.
„Божански налог био је верно извршен. Знајући да ће наићи на отпор ако покуша да ради јавно, Гедеон је свој задатак извео у тајности. Уз помоћ својих слугу, све је завршио за једну ноћ.“ – Патријарси и пророци, 578, 579.
Петак, 2. фебруар
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Зашто је веома важно одвојити се од познатих извора искушења?
2. Који конкретни греси су узроковали угњетавање Израиља од стране Мадијанаца?
3. Шта је опасније – прогонство од стране зла или компромис са злом?
4. Шта у часовима кризе открива дивну Божју милост?
5. Које кораке ја морам да предузмем како бих спровео истинску реформу у свом животу?