Ljubazni! molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. (3 Jovanova 1:2)

10-Измољен од Господа

Лекција 10 Субота, 10. март 2018.

Измољен од Господа
„И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.“ – I Самуилова 1:20.
„Мајчин свакодневни утицај на децу припрема их за вечни живот или за вечну смрт. Она у свом дому шири утицај који је далеко већи од утицаја проповедника за проповедаоницом, или чак и цара на престолу. Дан Господњи ће показати колико свет дугује побожним мајкама, које су поставиле на ноге људе који су били неустрашиви заговорници истине и реформе.“ – Reflecting Christ, 195.

Предлажемо да прочитате: Патријарси и пророци, 601-608.
Недеља, 4. март
1. ИЗНЕВЕРЕНА И БЕЗ ДЕЦЕ
а. Због чега је Ана, Елканина жена, била тужна? I Самуилова 1:1,2.
„Елканина љубав према својој изабраници била је дубока и постојана. Ипак, над срећом њиховог домаћинства надвио се облак. Дечија граја није обасипала њихов дом радошћу. На крају је јака жеља да продужи себи име навела супруга, као што и данас наводи многе друге, да пође путем који Бог није одобрио – довео је у дом другу жену, која ће да буде потчињена првој. Ово дело учињено је у недостатку поверења у Бога и било је праћено рђавим последицама. Мир, до тада уједињене и сложне породице, био је нарушен. Ану је задесио тежак ударац. Изгледало је као да је сва радост заувек прогнана из њиховог дома. Њен бол је био жесток и горак, али је она ипак своја искушења подносила без јадиковања.
„Фенина - нова жена - била је жена слабијих умних способности, склона зависти и љубомори. Како су године пролазиле, а број синова и кћери у домаћинству растао, она је постала горда и пуна себе гледајући на супарницу с презиром и непоштовањем.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Понедељак, 5. март
2. НЕСХВАЋЕНА, БЕЗ РАЗУМЕВАЊА
а. Опиши уобичајен призор Елканине породице у време празника у Силому. I Самуилова 1:3-5.
„Зао дух, који је представљао проклетство за (Елканин) дом, осећао се чак и за време светих свечаности повезаних са богослужењем. Након приношења других жртава, обичај је био да се принесе и жртва помирења. Одређен део жртве даван је свештенику, а затим се онај који ју је принео, након што је сваком члану породице дао његов удео, придружио породици у свечаној и радосној гозби. У таквим приликама, Елкана је мајци своје деце давао један део и сваком њеном сину и кћери такође по један део, а затим је, у знак поштовања, својој првој и вољеној жени, Ани, дао два дела. То је пробудило љубомору и завист друге жене, и она је дрско захтевала своје право на првенство тврдећи да јој је Бог нарочито наклоњен; док је с омаловажавањем указивала на чињеницу да Ана нема деце, као на доказ да није угодна Богу.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
б. Опиши меру Анине горке патње. I Самуилова 1:6,7.
„Такве сцене су се често понављале, не само о годишњим празницима, него сваки пут кад год би околности Фенини пружиле прилику да се охоло уздигне на рачун своје супарнице. Такво поступање ове жене представљало је за Ану готово неиздрживо искушење. Сам сотона је ову жену користио као своје оруђе да нападима узнемирава, и ако је могуће озлоједи и уништи једно честито и верно Божје дете. Напослетку, док су се поруге њене супарнице понављале, током једног од годишњих празника, Ану су издале храброст и издржљивост. Будући да није могла више да сакрије своја осећања, почела је у очајању да јеца. Осећаји радости свуда око ње чинили су јој се попут изругивања, услед тога она није могла да учествује у празничном весељу.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
ц. Како је Елкана безуспешно покушавао да утеши своју драгу супругу? I Самуилова 1:8.
„Елкани је било немогуће да у потпуности схвати (Анина) осећања и да разуме њихов узрок.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Уторак, 5. март
3. ВЕРАН И МИЛОСТИВ
а. Шта треба да научимо из Аниног карактера и решења које је потражила за своју муку? I Самуилова 1:9-11; Псалам 50:15.
„Понизност, савесност и чврсто поуздање у Бога биле су главне особине (Аниног) карактера.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
„Ана није укоравала свог мужа због његовог немудрог брака. Бол који није могла да подели ни с једним земаљским пријатељем, изнела је пред небеског Оца. Само у Њему је тражила утеху... У молитви се крије велика снага. Наш велики противник стално покушава да нашу ојађену душу одвоји од Бога. Када се најпонизнија душа обраћа Богу, сотона мора да се боји много више, него када владе издају наредбе или краљеви своје заповести.
„Анина молитва била је нечујна за смртне уши, али је допрла до уха Господа над војскама.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
б. Након што је била несхваћена од стране своје злобне супарнице, како је сада о Ани погрешан суд донео и првосвештеник у Божјем дому? I Самуилова 1:12-14.
„Бучна весеља су на националним празницима потпуно потиснула праву побожност у Израиљу. Примери одавања неумерености, чак и међу женама, били су веома чести и зато је Илије одлучио да Ану опомене мислећи да заслужује укор.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
ц. Како Анин племенит одговор открива неизмерну благодат Христовог карактера? I Самуилова 1:15,16.
„Ана је разговарала с Богом. Она је веровала да је Он чуо њену молитву и Христов мир испунио је њено срце. Њена природа била је нежна и осетљива, а ипак се није предала ни болу ни горчини након што је неправедно оптужена да је пијана у дому Божјем. Уз дужно поштовање према помазанику Господњем, она је смирено одбацила оптужбу и објаснила узрок својих осећања.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Среда, 7. март
4. САМУИЛОВЕ ПРВЕ ТРИ ГОДИНЕ
а. Какво је чудо Бог учинио, као одговор на Анину молитву? I Самуилова 1:17-20.
б. Шта треба да научимо из Аниних темељних упутстава малом Самуилу? Приче 22:6.
„Током прве три године живота, мајка је брижљиво поучавала будућег пророка Самуила распознавању добра и зла. Помоћу свега што га је окружавало, настојала је да усмери његове мисли према Створитељу.“ – Child Guidance, 197.
„Прве три године су време кад се младо стабло савија. Мајке би требало да схвате важност најранијег раздобља. Тада се постављају темељи.“ – Child Guidance, 194.
„Таква је била Ана - жена молитве, самопожртвовања и небеског надахнућа. Жена која је на свет донела Самуила: неподмитљивог судију, пророка с којим је Бог разговарао још као са дечаком, и оснивача светих израиљских школа.“ – Здравље и срећа, 328.
ц. Шта треба да научимо од Ане, у погледу озбиљности завета датих Богу? I Самуилова 1:11,21-28; Проповедник 5:4,5.
„Чим је малишан био толико одрастао да се могао одвојити од мајке, испунила је свој завет. Она је волела своје дете свом оданошћу мајчиног срца; посматрајући га свакога дана како се развија и слушајући његов детињи говор, волела га је све више и више. То јој је било једино дете, особити дар неба. Међутим, пошто га је примила као дар посвећен Богу, она није хтела да Дародавцу ускрати оно што је Његово.
„Кад је Ана са својим мужем поново пошла у Силом, донела је свештенику у име Божје свој драгоцени поклон.“ – Патријарси и пророци, 603.
Четвртак, 8. март
5. ПЕСМА ХВАЛЕ И ПРОРОЧАНСТВА
а. Шта је Ана јавно и гласно обзнанила? I Самуилова 2:1.
„..(Ана) је осећала да, у знак захвалности, не може да уради ништа мање него да јавно призна божанску милост и доброту. Иако скромна и срамежљива, њен глас је сада у надахнућу одјекивао на народном скупу, хвалећи Бога...
„Рог код неких животиња, представља оруђе напада и одбране, користећи се овом симболиком, Ана је признала да њено избављење долази од Бога. У њеном радовању није било никаквог таштег самозадовољства. Она се није радовала због Самуила, ни због сопственог благостања, већ у Господу.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
б. Како нам Анине речи доносе утеху и мудрост? I Самуилова 2:2-10.
„'Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере' (I Самуилова 2:3). Док овде мисли на Фенинину хвалисавост и дрскост, чини се да се Ана обраћа и свим непријатељима праве побожности, који се хвале собом, а презиру и вређају верну Божју децу. Охолост и самохвалисавост не могу да обману Бога. Он познаје срце и живот сваког човека. Он мери сва дела. Он препознаје карактер људи и њихове побуде мери на мерилима. Када види да је то за добробит људи и на Његову славу, Он ће да интервенише у корист свог народа. Он ће у правом тренутку да награди праведнике и казнити зле.“ – The Signs of the Times, October 27, 1881.
Петак, 9. март
ПИТАЊА ЗА ЛИЧНО РАЗМИШЉАЊЕ:
1. Како многи често понављају Елканину грешку?
2. Шта треба да радимо са „Фенинама“ нашег живота?
3. На који начин и ја могу бити крив за доношење кривог суда о некоме кога познајем?
4. Објасни улогу родитеља у прве три године дечјег живота.
5. Шта је нагнало Ану да ода јавно признање и захвалност Богу?